Текст:Космодеј

(перенаправлено с «Космодеј»)

Космодеј



Автор:
Лужицкая народная









Язык оригинала:
Сербохорватский язык





Били отац и мати, и имали једну кћер. Њој умре мати. Пошто је отац често путовао, одлазила је девојка к својој куми.

Једном јој рече кума:

— Поради код оца да ме за жену узме, па ће и теби добро бити! Сваке вечери ћу ти главицу млеком, а ножице пивом умивати!

И отац узме куму за жену. Прве вечери опере она девојци, како је обећала, главу млеком, а ноге пивом. Али већ другог дана стрпа је неумивену у постељу. Кума, која је и сама имала једну девојчицу, убрзо рече мужу:

— Шта ће нам обе? Гледај да нам твоја кћи из куће оде!

Потом испече за њу хлеб од коре и песка и даде јој суви, тврди сир. Отац поведе девојку из куће, а пас и мачка крену за њима. Како није знао куда би с девојком, сагради јој колибу од грања и лишћа и ту остави.

Тамо је сад девојка са псом и мачком становала. Кад би огладнела, јела би суви хлеб и сир и тиме још хранила пса и мачку.

Једне вечери дође шумски дух Космодеј, залупа на врата и позове:

— Лепа девојко, пусти ме унутра!

Девојка упита пса и мачку:

— Псићу и мацо, да ли да га пустим или не пустим?

Они јој одговоре:

— Да, иди пусти га унутра! Буде ли зао, ми ћемо га грепсти и уједати.

Пред вратима је стајао брадати старац. Он рече:

— Лепа девојко, ја сам гладан, дај ми нешто да једем!

Девојка опет упита:

— Псићу и мацо, смем ли?

А они одговоре:

— Дај му свакако мало!

Кад је вечерао, рече старац:

— Лепа девојко, опери ми ноге!

Девојка опет упита:

— Псићу и мацо, морам ли?

А они одговоре:

— Да, опери му ноге!

Потом рече брадати човек:

— Лепа девојко, покажи ми постељу!

Девојка поново запита, а пас и мачка јој одговоре:

— Да, припреми му свакако постељу!

Потом су сви полегали и уснули.

Када се двојка у рану зору пробудила, није више била у шумској колиби, већ у прекрасном дворцу. Уставши, одмах погледа кроз прозор. У дворишту су певали певци и кокодакале кокоши, моме су пословале око крава, а момци око коња. На стрехама су гукали голубови, а у башти је силно цвеће цветало.

Тада приђу слушкињице, које девојку у лепу хаљину обуку. Потом дође и Космодеј. Уместо брадатог старца, сад је пред њом стајао лепи младић. И одмах приреде свадбу са много гостију, која је три дана трајала.

Девојка је била веома срећна. После неког времена пошаље млада свога гласника оцу и маћехи и јави им да сада у дивном дворцу станује и позове их у посету.

Али маћеха позавиди својој пасторци ина тако великој срећи и рече своме мужу:

— Одведи и моју девојку у шуму!

Она јој испече колач од белог пшеничног брашна, даде јој мастан сир с чистим кајмаком и купи јој још буклију вина. Потом одведе отац девојку у шуму и начини јој тамо колибу од грања и лишћа. Пас и мачка пођу с њима.

Девојка је јела кајмак и сир, а псу и мачки ништа није давала. Навече дође шумски дух Космодеј, залупа на врата и позове:

— Лепа девојко, пусти ме унутра и дај ми нешто да једем!

Девојка упита пса и мачку:

— Смем ли да га пустим унутра?

А они одговоре:

— Сама си јела, сама си пила — сама себи савет дај!

Девојка пусти духа унутра и даде му мало јела. После вечере рече Космодеј:

— Лепа девојко, опери ми ноге!

А она му принесе четку и убрус. Али стари брадати човек рече:

Не, не, моја девојчице, својим рукама ми мораш опрати ноге!

Када му она опра ноге, заповеди Космодеј:

— Лепа девојко, сада ми припреми постељу за ноћ!

Девојка опет упита:

— Псићу и мацо, смем ли?

Али они одговоре:

— Сама си јела, сама си пила — сама себи савет дај!

Девојка припреми брадатом старцу постељу па оде и легне. Када се девојка у зору пробудила, била је сама. Старац, пас и мачка нестали су. Она је седела испод жбуна и плакала.