Текст:О великом Спревнику

(перенаправлено с «О великом Спревнику»)

О великом Спревнику



Автор:
Лужицкая народная









Язык оригинала:
Сербохорватский язык





У прадавна времена, крај Чешких планина, у лужичком крају, живео је огромни моћни див који се звао Спревник. Он је био тако снажан да је огромно дрвеће — храстове, брестове, тисе, хватао за врхове и лако чупао из земље заједно с корењем; он је подизао камење огромно као облаци на небу и слагао га на гомилу или бацао куд је хтео. Он се није никога бојао — толико је у себи имао снаге; а тада није било оружја, ни копаља, ни лукова, ни оштрих мачева. Спревник је владао великим народом, који се око њега ројио као пчеле око своје матице.

Једном дођу к њему његови поданици и кажу:

«Чуј нас, велики Спревниче! Ми бисмо радо заувек остали у овој земљи, јер нам је досадило да се вечно вучемо некуд према западу, по трагу сунца. Ми знамо да нас ти штитиш и да се немамо кога бојати. Али, када лежиш доле, у увалама, или се увлачиш у своје клисуре, ти тада не можеш видети шта се догађа на твоме тлу и не можеш нас заштитити. Подигни нам велики град и начини себи оружје како би могао да из даљине убијаш наше непријатеље и браниш нас не померајући се с места.»

Див Спревник је своме народу испунио ову жељу: саградио је велики град с обе стране свог боравишта и назвао га Будишин, а цео овај крај будишинским. Он је окружио зидовима све своје земље и подигао на границама, тамо где је то било потребно, стражарске куле. Једну од њих поставио је крај Хућина, другу поред Ракеца, а даље, према западу, саградио је Строжишћо...

Потом је начинио себи копље и лук и тад му се прохтело да сазна колико може да одлети његова стрела. Узео је зато снопић стрела и око подне их пустио према планинама. Његови људи су похитали да погледају где су пале. Нашли су их далеко у клисури, али када су покушали да ишчупају стреле из земље, нису имали снаге за то; биле су дубоко заривене. Зато су почели да копају и дуго су рили док нису ископали једну стрелу.

Тамо где су извукли стрелу, створило се врело и из њега је потекла велика река да би без престанка текла по будишинском и целом лужичком крају. За успомену на великог Спревника, назвали су је људи Спревом, а оно место где је див Спревник стајао док је гађао из лука, зове се данас Тршелани.