Текст:Жеђа и вино
Спопане тешка жеђа једнога сељака пошто је био на покладе месне обједовао, а не имајући откуда да купи, срећом види једнога свога сусједа ђе носи пунану боцу вина из једне крчме дома за вечеру; а сељанин жедан и жељан вина пође за њим докле га пристигне, пак му открије да је жељан вина и да је врло ожедњао тако да би цијелу боцу не предуши обличке попио.
— Валај нећеш — одговори му сусјед. Тада рече му жедни сељанин:
— А ти овако: ако сву не попијем, а ти ми швуни у брке.
— Хоћу — рече сусјед и даде му боцу вина луну у руке, а сељанин притегне онако жељан и жедан и својски одвали више од поле, пак пошто се добро напије, одагне и рече:
— Сад да ти је просто, пљуни ми у брке, кад си ме овако напојио.
— Валај није право ја тебе него ти мене, кад сам оваки магарац — одговори сусјед, и су по боце вина крене уздишући својој кући.